| Chapter 2 |
1 | Odlučih dakle u sebi da neću k vama opet sa žalošću. |
2 | Jer ako ja vas ražalostim, a tko će mene obradovati ako ne onaj koga ja žalostim? |
3 | Zato vam to i napisah da me, kada dođem, ne ražaloste oni koji bi mi imali biti na radost. Uzdam se doista u sve vas, da je moja radost - radost svih vas. |
4 | Pisah vam uistinu uz mnoge suze, iz velike nevolje i tjeskobe srca, ne da se ražalostite, nego da upoznate moju preveliku ljubav prema vama. |
5 | Ako me tko ražalostio, nije ražalostio mene, nego u neku ruku - da ne pretjeram - sve vas. |
6 | Dosta je takvu ona kazna od većine |
7 | pa ga vi radije pomilujte i utješite da ga pretjerana žalost ne shrva. |
8 | Zato vas molim, iskažite mu ljubav. |
9 | Ta zato vam i pisah da vidim jeste li prokušani, jeste li u svemu poslušni. |
10 | Komu dakle vi što oprostite, tomu i ja; jer i ja, ako kome što oprostih, oprostih poradi vas - pred Kristom, |
11 | da nas ne nadmudri Sotona. Ta znamo njegove namjere! |
12 | Kada dođoh u Troadu poradi evanđelja Kristova, premda mi se otvoriše vrata u Gospodinu, |
13 | ne bijaše mi duši spokoja što ne nađoh Tita, brata svoga; oprostih se stoga s njima i pođoh u Makedoniju. |
14 | Ali hvala Bogu koji nas u Kristu uvijek proslavlja te širi po nama na svakome mjestu miris svoga spoznanja. |
15 | Da, Kristov smo miomiris Bogu i među onima koji se spasavaju i među onima koji propadaju: |
16 | ovima miris iz smrti za smrt, onima miris iz života za život. A tko je za to podoban? |
17 | Uistinu, mi nismo kao mnogi koji trguju riječju Božjom, nego iskreno - kao od Boga pred Bogom - u Kristu govorimo. |