| Chapter 2 |
1 | Zašto se bune narodi, zašto puci ludosti snuju? |
2 | Ustaju kraljevi zemaljski, knezovi se rotÄe protiv Jahve i Pomazanika njegova: |
3 | "Skršimo okove njihove i jaram njihov zbacimo!" |
4 | Smije se onaj što na nebu stoluje, Gospod im se podruguje. |
5 | Tad im veli u svom gnjevu, žestinom ih on zbunjuje: |
6 | "TÓa ja kralja svog postavih nad Sionom, svojom svetom gorom." |
7 | Obznanjujem odluku Jahvinu: Gospodin mi reče: "Ti si sin moj, danas te rodih. |
8 | Zatraži samo, i dat ću ti puke u baštinu, i u posjed krajeve zemaljske. |
9 | Vladat ćeš njima palicom gvozdenÄom i razbit ih kao sud lončarski." |
10 | Opametite se sada, vi kraljevi, Urazumite se, suci zemaljski. |
11 | Služite Jahvi sa strahom, s trepetom se pokorite njemu, |
12 | da se ne razgnjevi te ne propadnete na putu, kad uskoro plane srdžba njegova. Blago svima koji se njemu utječu! |