Chapter 19

  Drugi ždrijeb izađe za Šimuna, za pleme sinova Šimunovih po porodicama njihovim: njihova je baština bila usred sinova Judinih. 

 Dodijeljena im je kao baština: Beer Šeba, Šeba, Molada; 

 Hasar Šual, Bala, Esem; 

 Eltolad, Betul, Horma, 

 Siklag, Bet-Hamarkabot, Hasar Susa, 

 Bet-Lebaot i Šaruhen: trinaest gradova i njihova sela. 

 Ajin, Rimon, Eter i Ašan: četiri grada s njihovim selima. 

 I sva naselja što su oko tih gradova, do Baalat Beera, Ramat Negeba. To je baština plemena sinova Šimunovih po porodicama njihovim. 

 Baština je sinova Šimunovih bila od dijela sinova Judinih, jer dio dodijeljen sinovima Judinim bijaše za njih prevelik. Zato su sinovi Šimunovi dobili svoju baštinu usred njihova područja. 

 Treći ždrijeb izađe za sinove Zebulunove po porodicama njihovim: njihovo je područje sezalo do Sarida, 

 odakle im se međa na zapadu penjala do Marale, doticala Dabešet i dopirala do potoka koji je nasuprot Jokneamu. 

 Od Sarida je međa okretala prema istoku, sve do međe Kislot Tabora, odakle je izlazila do Dabrata i uspinjala se do Jafije. 

 A odatle je išla opet prema istoku, na Git Hefer i na Ita Kasin, izlazila na Rimon i vraćala se do Nee. 

 Onda je okretala sa sjevera oko Hanatona i završavala se u dolini Jiftah-Elu. 

 Pa Katat, Nahalal, Šimron, Jidalu i Betlehem: dvanaest gradova s njihovim selima. 

 To je bila baština sinova Zebulunovih po porodicama njihovim: ti gradovi s njihovim selima. 

 Četvrti je ždrijeb izašao za Jisakara, za sinove Jisakarove po njihovim porodicama. 

 A posjed im je bio: Jizreel, Hakesulot, Šunem; 

 Hafarajim, Šion, Anaharat; 

 Harabit, Kišjon, Ebes; 

 Remet i En-Ganim, En-Hada i Bet-Pases. 

 Potom međa dotiče Tabor, Šahasimu i Bet-Šemeš i izlazi na Jordan: šesnaest gradova s njihovim selima. 

 To je baština plemena sinova Jisakarovih po porodicama njihovim: ti gradovi s njihovim selima. 

 Peti ždrijeb iziđe za pleme sinova Ašerovih po njihovim porodicama. 

 Njihova je zemlja bila: Helkat, Hali, Beten, Akšaf, 

 Alamelek, Amad, Mišal. Na zapadu je međa doticala Karmel i Šihor Libnat. 

 Zatim je okretala prema sunčanom istoku do Bet-Dagona i doticala se Zebuluna i doline Jiftahela sa sjevera; protezala se dalje Bet-Haemekom i Neielom i dosezala slijeva Kabul, 

 pa Abdon, Rehob, Hamon i Kanu sve do Velikog Sidona. 

 Međa je tada zavijala prema Rami i do tvrdoga grada Tira te je okretala prema Hosi i izlazila na more. Obuhvaćala je Mehaleb, Akzib, 

 Ako, Afek i Rehob: dvadeset i dva grada s njihovim selima. 

 To je baština plemena sinova Ašerovih po porodicama njihovim: ti gradovi i njihova sela. 

 Šesti ždrijeb izađe za sinove Naftalijeve po njihovim porodicama. 

 Njihova međa ide od Helefa i od Hrasta u Saananimu, od Adami Hanekeba i Jabneela do Lakuma i izbija na Jordan. 

 Potom međa okreće na zapad k Aznot Taboru i pruža se odande prema Hukoku; na jugu se dotiče Zebuluna, na zapadu Ašera, na istoku Jordana. 

 Utvrđeni gradovi bijahu Hasidim, Ser, Hamat, Rakat, Kineret; 

 Adama, Rama, Hasor, 

 Kedeš, Edrej, En-Hasor; 

 Jiron, Migdal-El, Horem, Bet-Anat, Bet-Šemeš: devetnaest gradova s njihovim selima. 

 To je baština plemena Naftalijevih sinova po porodicama njihovim: ti gradovi i njihova sela. 

 Izađe sedmi ždrijeb za pleme sinova Danovih po porodicama njihovim. 

 Područje baštine njihove bilo je: Sora, Eštaol, Ir Šemeš, 

 Šaalabin, Ajalon, Jitla, 

 Elon, Timna, Ekron, 

 Elteke, Gibeton, Baalat, 

 Jehud, Bene-Berak, Gat-Rimon, 

 Me-Hajarkon i Harakon s područjem prema Jafi. 

 Ali područje sinova Danovih bilo je za njih pretijesno; zato udare Danovi sinovi na Lešem, osvoje ga i sve pobiju oštricom mača; zaposjednu grad, nastane se u njemu i Lešem prozovu Dan, po imenu Dana, oca svoga. 

 To je baština plemena sinova Danovih po porodicama njihovim: ti im gradovi i sela njihova. 

 Kada završe diobu zemlje ždrijebom i utvrde njezine međe, dadu Izraelci Jošui, sinu Nunovu, baštinu u svojoj sredini. 

 Po zapovijedi Jahvinoj dali su mu grad koji je sebi želio: Timnat-Serah u Efrajimovoj gori; on utvrdi taj grad i nastani se u njemu. 

 To su baštine koje su svećenik Eleazar i Jošua, sin Nunov, i glavari izraelskih plemena podijelili ždrijebom među plemena izraelska u Šilu, pred Jahvom, na vratima Šatora sastanka. Tako je zavšena razdioba zemlje.