Ne hvali se danom sutrašnjim jer ne znaš što danas može donijeti. 

 Neka te hvali drugi, a ne tvoja usta, tuđinac, a ne tvoje usne. 

 Težak je kamen i pijesak je težak, ali je od obojega teži bezumnikov bijes. 

 Jarost je okrutna i srdžba žestoka a tko će odoljeti ljubomoru? 

 Bolji je javni ukor nego lažna ljubav. 

 Čestiti su udarci prijateljevi, a lažni poljupci neprijateljevi. 

 Sito grlo prezire i med samotok, a gladnu je i sve gorko - slatko. 

 Kao ptica daleko od gnijezda svog, takav je čovjek daleko od svojeg zavičaja. 

 Kao što ulje i kad vesele srce, tako i slatkoća prijateljstva tješi dušu. 

 Ne ostavljaj prijatelja svoga ni prijatelja očeva i ne dolazi u kuću bratovu kad si u nesreći; bolji je susjed blizu nego brat daleko. 

 Budi mudar, sine moj, i obraduj mi srce da mogu odgovoriti onome koji me grdi. 

 Pametan čovjek opazi zlo i skrije se, a glupaci idu bezbrižno i trpe kaznu. 

 Uzmi haljinu onomu tko je jamčio za drugoga i oplijeni ga mjesto tuđinca. 

 Tko pozdravlja svoga prijatelja naglas, a rano ujutro, prima mu se blagoslov za kletvu. 

 Streha što prokišnjava za žestoke kiše i svadljiva žena - jedno su te isto. 

 Tko nju zaustavlja, zaustavlja vjetar i desnicom hvata ulje. 

 Željezo se željezom oštri i čovjek oštri jedan drugoga. 

 Tko čuva smokvu, jede od njena ploda, i tko čuva svoga gospodara, poštiva se. 

 Kao što se u vodi različito odražava lice od lica, tako i u srcu čovjek od čovjeka. 

 Carstvo Smrti i Propast ne mogu se zasititi, tako ni oči čovječje. 

 Taljika je za srebro i peć za zlato, a čovjek se poznaje po ustima koja ga hvale. 

 Da bezumnika stučeš tučkom u stupi, ne bi ga ostavila ludost njegova. 

 Brižno pazi na stoku svoju i srcem se brini o stadima, 

 jer blago ne traje dovijeka; i baštini li se kruna od koljena do koljena? 

 Kad trava nikne i zelen se pokaže i bilje se kupi planinsko, 

 tad su ti janjci za odijelo i jarci za kupovinu polja; 

 tad imaš izobilje kozjega mlijeka sebi za jelo, i za hranu kući svojoj i za prehranu sluškinjama svojim.