Chapter 12

  Tko ljubi pouku, ljubi znanje, a tko mrzi ukor, lud je. 

 Dobar dobiva milost od Jahve, a podmukao osudu. 

 Zloćom se čovjek ne utvrđuje, a korijen se pravedniku ne pomiče. 

 Kreposna je žena vijenac mužu svojemu, a sramotna mu je kao gnjilež u kostima. 

 Pravedničke su misli pravične, spletke opakih prijevarne. 

 Riječi opakih pogubne su zamke, a pravedne izbavljaju usta njihova. 

 Opaki se ruše i nema ih više, a kuća pravednika ostaje. 

 Čovjek se hvali po oštrini svoga razuma, a prezire se tko je opak srcem. 

 Bolje je biti malen i imati samo jednog slugu nego se hvastati a nemati ni kruha. 

 Pravednik pazi i na život svog živinčeta, dok je opakomu srce okrutno. 

 Tko obrađuje svoju zemlju, sit je kruha, a tko trči za ništavilom, nerazuman je. 

 Čežnja je opakoga mreža od zala, a korijen pravednika daje ploda. 

 Opakomu je zamka grijeh njegovih usana, a pravednik se izbavlja od tjeskobe. 

 Od ploda svojih usta nasitit će se svatko obilno, a ono što je rukama učinio vratit će mu se. 

 Luđaku se čini pravim njegov put, a mudar čovjek sluša savjete. 

 Luđak odmah odaje svoj bijes, a pametan pokriva sramotu. 

 Tko govori istinu, otkriva što je pravo, a lažljiv svjedok prijevaru. 

 Nesmotren govori kao da mačem probada, a jezik je mudrih iscjeljenje. 

 Istinita usta traju dovijeka, a lažljiv jezik samo za čas. 

 Prijevara je u srcu onih koji snuju zlo, a veselje u onih koji dijele miroljubive savjete. 

 Pravednika ne stiže nikakva nevolja, a opaki u zlu grcaju. 

 Mrske su Jahvi usne lažljive, a mili su mu koji zbore istinu. 

 Promišljen čovjek prikriva svoje znanje, a srce bezumničko razglašuje svoju ludost. 

 Marljiva ruka vlada, a nemar vodi u podložnost. 

 Briga u srcu pritiskuje čovjeka, a blaga riječ veseli ga. 

 Pravednik vodi svojeg prijatelja, a opake zavodi njihov put. 

 Nemaran ne ulovi svoje lovine, a marljivost je čovjeku blago dragocjeno. 

 Na stazi pravice stoji život i na njezinu putu nema smrti.