Croatian Bible

Job 29

Job

Return to Index

Chapter 30

1

  "A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega. 

2

 Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom. 

3

 Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina. 

4

 Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino. 

5

 Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k'o za lopovima. 

6

 Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama. 

7

 Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti. 

8

 Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani. 

9

 Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča! 

10

 Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice. 

11

 I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu. 

12

 S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju. 

13

 Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko, 

14

 prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje. 

15

 Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje. 

16

 Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili. 

17

 Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu. 

18

 Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeće. 

19

 U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo. 

20

 K Tebi vičem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš. 

21

 Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš. 

22

 U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš. 

23

 Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih. 

24

 Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju? 

25

 Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha? 

26

 Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama. 

27

 Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi. 

28

 Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo. 

29

 Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom. 

30

 Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica. 

31

 Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima. 

Job 31

 

 

 

HTMLBible Software - Public Domain Software by johnhurt.com

 


Other Items are Available At These Sites: